Koga to niki neuki ljudi
Pogrdnim imenom zovu SELJAK
A da bidni još vavik ne znaju
Ča znaći u selu biti SELJAK
Dosta ji, jadni iz puste bede
Ostavi selo i projde u grad,
I tamo najde kakov got poslić
Život mu dalje i beda i jad.
Čudo se ljudi i tamo snajde,
Mučnim trudom i tamo dom stvori
I kad se vrne u zavičaj stari
Sa seljakom lipe riči ne zbori.
Al onaj bidan ki se ne snajde,
Po tuji kuti se mora mesti
U tuju posteju mora leći,
A za tuju stol, dok ji, sesti.
Od jadne plaće jedva doživi,
Komadić robe jedva si kupi,
Navući ki god gospodski izraz,
Ki ćesto pogrešno izust.
Kad se umisljen, u selo vrne,
U najlipsu se curu zagleda
A, kad ga ona uljudno odbi,
Viknu, „za SELJAKA buš pobegla“?
Ona mi smiješkom tiho prozbori
„O, kako si ohol postal vreda,
Za vridnega, časnega SELJAKA
Čudo dobra napraviti treba.
On svojim trudom i teškim radom
Za svoju čeljad sretan dom stvori,
Niti plug,ni kosa ni motika,
Kad s voljom dela, ga ne umori.
Škrpelit u prahu, plugom ore,
Iskopa oko sakega kamena,
Jer stari su ljudi rekli, da je
Oko kamena žito do ramena“.
SELJAK za svoju družinu celu
I blago, udoban život stvara,
SELJAK rani i popa i cara,
Ugori pticu,crva i mrava.
KUD “Tounjčica” Tounj
