Mnogo je legendi koje govore o mudrosti našeg običnog čovjeka, o njegovim jednostavnim riječima u kojima se zna kriti i smisao cjelokupnog života. Samo jedna rečenica skriva u sebi ljudski životni put, prošlost ili budućnost. Tako se na našem dinarskom području prepričava legenda o kralju i mudrome težaku koji je kralja doveo u nedoumicu kada ga je on pitao, prolazeći poljem, koliko zaradi od svog mukotrpnog rada. Težak mu je odgovorio da svaki dan zaradi samo 12 krajcera. A na kraljevo pitanje u što ih potroši, težak mu je odgovorio da s tri krajcara plaća dug, tri daje u zajam, tri baca u vodu, a samo tri za sebe potroši.
Kralj to nije shvatio i sada oko toga – četiri puta po tri, nastaje zanimljiva priča i objašnjenje ove jednostavne, ali mudre težakove rečenice.
Odlučio se neki kralj prošetati po Dalmaciji da vidi kako mu živi narod. Naišao on tako i u Bukvicu te susretne na polju težaka gdje kopa. Stane pokraj njega pa ga dugo gleda kako se trudi, radi i muči na škrtoj zemlji.
Kada ga se tako nagledao, upita ga: “Koliko svaki dan težače zradiš?”
“Samo dvanaest krajcera, gospodine”, odgovori mu težak.
“Pa što od njih učiniš”, opet će kralj.
“S tri plaćam dug, tri dajem u zajam, tri bacam u vodu, a tri za sebe potrošim.”
Kralj je rada htio znati što taj težak hoće time reci, ali mu se činilo sramotnim dalje ga ispitivati Kada se vratio kuci, okupi oko sebe svoje velikaše i naredi im da mu oni odgovore i pogode što znače te riječi – “sa tri plaćati dug, tri davati u zajam, tri bacati u vodu i tri za se trošiti”.
Ako mu to ne pogode, reče im kralj, neka se odmah sele iz njegove službe. Velikaši su razmišljali, razmišljali, ali odgovora nisu našli. Zamole kralja neka im da malo vremena da razmisle. Njih dvojica krenu u šetnju ne bi li u miru smislili odgovor. I nehotice krenu onim putem kojim je išao i kralj te na njihovu sreću namjere se na onog težaka, pozdrave ga i upitaju ga što radi. A on im odgovori da po volji Božjoj nešto čeprka po zemlji. Nato ga oni upitaju koliko od tog posla ima zarade.
Težak im reče isto kao i ranije kralju – “s tri novčića plaćam dug, tri dadem za zajam, tri bacam u vodi, a tri za se potrošim”.
Velikaši se veselo pogledaju jer su znali da će sada pronaći odgovor pa nastaviše razgovor. “Mi ti to ništa ne razumijemo, nego ti nama kaži kud ti idu ti tvoji – svaki po tri”.
Onda težak reče: “Evo kuda i kako, moja drago gospodo: ja imam starog oca i mater pa ih hranim s ta tri krajcara. Tako im vraćam dug jer su oni i mene ranili. Imadem opet tri sinčića, koje ranim s druga ta tri krajcara. To im dajem u zajam, kad oni porastu a ja ostarim, da me oni rane. Tako će mi vratiti taj moj zajam. S ona tri što ih u vodu bacam, ranim dvije kćeri, jer raniti žensko isto je kao u vodu baciti. Čim one odrastu odu od kuće, udaju se i odu drugima. A ona tri zadnja krajcara trošim za sebe i sebe hranim. Eto kud ti moji krajceri odlaze.”
Tada se velikaši zadovoljni što su dobili odgovor na kraljevo pitanje, veselo oproste od težaka i čak mu darovaše nekoliko krajcara. Kada su došli pred kralja, rekoše mu da su smislili odgovor na njegovo pitanje i pogodili kuda ide to: tri, pa tri, pa tri, pa tri krajcara. Kada su mu odgovorili, kralju je bilo drago što ima tako mudre velikaše i ostavi ih u službi te ih još pred drugim velikašima pohvali i velikodušno nagradi.
Ulomak iz knjige: Legende puka hrvatskog, Tomislav Đurić
Foto: Screenshot-mayhemandmuse.com
